Празници породичне љубави: Детинци, Материце, Оци

ДЕТИНЦИ

Чини ми се да мој тата
С мамом плете мрежу,
Хоће мене и мог брата
Ко птића да вежу.
Нек нас вежу, то се ваља,
И ми деца знамо.
Ми ћемо се одрешити
Кад им поклон дамо.
А до тада молимо се:
-Боже нам помози
Да живимо као досад
У миру и слози.
                               
МАТЕРИЦЕ

Нека радост мојој мами
Озарила лице, усхићена,
Насмејана, спрема Материце.
Ја у руци коноп држим
Док јој руку стежем,
Вребам згоду да је што пре
За креветић вежем.
А она ми поклон пружа
И благо се смеши,
Пољуби ме, помази ме
И тако се дреши.

ОЧЕВИ(ОЦИ)

Устао сам јутрос рано,
Чврсто коноп стежем,
Прикрадам се до татице
Да му ногу вежем.
Нисам звао маму, брата,
Ни бабу, ни деду.
Рекох себи: - Можеш и сам
Биће све  у реду.
Знам, и тата воли наше
Старе обичаје, док га вежем
Он се смеши и поклон ми даје.

 "Светосавско звонце", бр.10/2014.