петак, 05. септембар 2014.

Цркве у Драгачеву: Црква у Каони

                                         
 Црква у Каони посвећена је Усековању главе Светога Јована Крститеља (11. септембар).
   Пре него што је подигнута, верницима су служиле Борова црква у Доњем Дубцу и црква брвнара ("лучева црква") у Милатовићима, које су страдале у пожарима.
   Цркву у Каони основали су поп Павле Кнежевић и његов стриц Михаило из Властељица. Зидана је од 1825. до 1827. године. Кнез Симо Радовић приложио је за градњу 550, а кнегиња Неранџа Кнежевић 500 гроша. Стари каонски свештеник Ранко Оцокољић тврдио је да је на том месту постојала стара  црква, коју је кнегиња Неранџа обнављала још 1816/17. године. Међутим, године 1826. Јоаким Вујић ће записати праву истину: "Недалеко од овог села (Властељица) јест једна нова церква која јоште није сасвим завршена".
   Услед растрешености и склоности паду јужног дела цркве, свештеник Ранко Оцокољић је, са парохијанима, 1935. обновио овај храм. Тада је установљено да је зидан од ломљеног и речног камена, који је заливен врућим кречом.


   Трихоналне основе, без кубета, рустична и прилично неплеменитих пропорција, каонска црква је дело домаћих мајстора, који су поштовали норме традиционалног градитељства. Храм је пресведен полуобличастим сводом, преко кога је двосливни кров. Конхе нису исте величине - северна и јужна су мање и ниже од подужног брода цркве, а источна обухвата ширину брода и исте је висине с њим. Унутрашњост је осветљена по једним прозором на све три кохне. На западној фасади изнад улазних врата налази се четвртаста ниша, која је вероватно најпре била лучна. Архиволту те нише подржавају две конзолице, обрађене у виду лавље главе. Довратници, изведени у камену, идентични су по облику са допрозорницима цркве манастира Никоље у Овчарско-кабларској клисури и представља јако упрошћени рудиментарни облик довратника рашке стилске групе. На унутрашњим зидовима нема фреско-декорације, нити постоје подаци да је она некада постојала.
Усековање главе Светог Јована Крститеља, 11.9.2013.

фото: М.Луковић
CD АКАТИСТ ПРЕСЛАТКОМ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ, Манастир Лешје, 2009.


 Аутор иконостаса је Јања Молер (право име Јован Стергевић), плодни и за живота цењени уметник. Читаву иконописну целину у Каони он је урадио 1831. године. (Неосновано, раније је ово дело приписивано Јанку Михаиловићу Молеру из драгачевских Негришора). Јања Молер био је, иначе, нека врста дворског сликара кнеза Милоша Обреновића. Тај иконостас демонтиран је 1961. године, а иконе се, незаштићене и у доста лошем стању, чувају у црквеном дому. Уместо њега, постављен је нови иконостас, чији је аутор Миломир Тодоровић, али то дело нема већи уметнички значај.
   Иконостас Јање Молера битније се, по распореду и садржају икона, не разликује од сличних из времена настанка. неке иконе садрже и имена приложника. на њима су некако круте и беживотне фигуре светитеља са лутколиким физиономијама. Понекад су цртачки неспретне, колорит им је сиромашан. Има у њима нечег рустичног. Иако невеликих уметничких домета, стари иконостас - дело јање Молера представља занимљиво сведочанство уметничких преокупација појединих иконописаца у унутрашњости Србије после Другог српског устанка.
   Иконостас Јање Молера састојао се од царских двери са представом благовести и четири јеванђелиста, престоних икона Богородице са Христом, Исус Христос, Свети Јован Крситељ, Сабор арханђела и Свете Тројице. Горњи део сачињавале су апостолске и друге иконе: св. Јован Крститељ, св. Павле и Јован, св. Андреј и Марко, св. Лука и Симеон, Исус Христос, св. Вартоломеј и Филип, свети матеј и Петар и свети Тома и јаков. Иконостас се завршавао крстом, на коме је насликано распеће Христово.
   Старијем црквеном инвентару у овом храму припадају:
   Путир, од сребра, рађен у техници филиграна, украшен разнобојним каменовима.Нађен је на тавану цркве при обнови храма.
   Дарохранилница, од сребра, у облику саркофага, садржи запис приложника из 1867. године.
   Триод цветни из 1813. године штампан у Москви. Књига је украшена графикама Великих празника.
   Римнички србљак, треће издање, штампан је 1861. у Београду, у време владавине кнеза Михаила Обреновића. Садржи службе српским светитељима. Илустрован је ликовима светитеља у техници бакрописа. Добро је очуван.
   Поред цркве је старо гробље са споменицима из 19. века. Међу њима је и надгобна плоча кнегиње Неранџе. Црква се, иначе, налази поред каонске школе, крај пута Гуча-Вича-Каона-Краљево.

Јовиша М. Славковић, СПОМЕНИЧКА БАШТИНА ДРАГАЧЕВА, Дечје новине, Горњи Милановац, 1993.


Нема коментара:

Постави коментар