Храм у Горачићима посвећен је Рођењу Богородице (Мала Госпојина, 21. септембар).
Зидање храма отпочело је 1807. године. Заједно са народом, ктитори су били свештеници Јован Савић и Лука Кнежевић. Радови су завршени 1810. године.
Године 1826. богомољу је посетио Јоаким Вујић и том приликом записао: "Ова церква држи један мали воћњак и ливаду на гробљу, и за оваj грунт плаћа Турчину спахији на годину главницу од 6 гроша и један пар чарапа".
Богородичина црква у Горачићима, складна грађевина са својствима рашког архитектонског типа, један од најлепших сакралних објеката са почетка XIX века, продужена је дозиђивањем припрате 1856. године.
У основи, храм је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни и са слободно конципираним певничким просторима, нижим од брода цркве. У центру, преко масивног коцкастог постоља, уздиже се осмострано кубе. Подужни брод и певнице пресведени су полуобличастим сводом, преко кога је постављен двосливни кров. Унутрашњост цркве осветљава се по једним прозором на олтарској апсиди, западној и северној фасади, са два прозора на јужној фасади и прозорима на тамбуру кубета. Прозоре кубета затварају камене плоче са по три кружна отвора, украшене плитко резаном орнаментиком геометријског типа. Сем главних врата, на западној фасади касније дозидане припрате, храм има врата и на северној певници; у горњем делу засведена су плитким каменим профилисаним луком и оивичена профилисаним довратницима, изведеним у камену.
Црква је солидно грађена. Њен мајстор познавао је градитељство сличних храмова у прошлости. Унутрашњост храма веома је акустична и због тога што је у сводове призидане припрате-тамо где је почело пресвођавање-уграђено, и на једној и на другој страни, по десетину тестија, чији грлићи вире из дебелих зидова. У свему, градитељ је поштовао искуства ранијих мајстора. Мајстор горачићког храма придржавао се византијско-рашког концепта. Једино орнаментисане транзене на прозорима куполе одају градитеља са схватањима из XIX века: украси подсећају на оне са надгробних споменика. Стиче се утисак да се градитељ цркве у Горачићима инспирисао храмом манатира Свете Тројице на Овчару. Наравно, услед скромности средстава са којима су ктитори располагали, он је неке облике поједноставио и богатство пластичне обраде свео на разумну меру.
Године 1903. на зидове цркве постављене су две спомен-плоче у спомен погинулих у Горачићкој буни 20. фебруара 1893, када је-бранећи своју општинску самоуправу-"пред судницом општине горачке", у сукобу са војском, погинуло 18 сељака из Горачића, Губереваца и Живице, припадника Радикалне странке.
Услед напуклости зидова црква је угалавном била затворена од 1929. до 1933. године. Тада су на грађевини изведени обимни радови-затварање напрслина, уз дренажу темеља. Међутим, подземне воде и даље су угрожавале овај храм. Појавило се клизиште, које је претило да уништи цркву. Због тога су после 1985. године предузети радови на спасавању храма, уз материјалну помоћ општине Лучани.
Првобитни иконостас није сачуван.
Нови иконостас у цркви урађен је 1903. године. Иконе је радио Душан Обреновић, живописац из Крагујевца. Иконостас је у скромном дуборезу. У првој зони иконостаса су престоне иконе Богородице и Христа, Благовести на царским дверима и изнад њих Тајна вечера, свети Стефан архиђакон је на северним дверима. Изнад њих су Рођење Богородице, свети Арханђел Михаило је на јужним дверима, а изнад-Молитва на Маслиновој гори. У другој зони су празничне иконе: Рођење Христово, света Тројица, Ванесење Христово и свети Никола. На врху иконостаса, изнад композиције Свете Тројице, налази се Распеће Христово са Богородицом с десне и Јованом Богословом с леве стране.
Старијем црквеном инвентару припадају:
Путир, од сребра, делимично позлаћен; реципијент пехара је у доњем делу оложен позлаћеним филиграном фине израде, а кружна стопа украшена је рељефном биљном орнаментиком.
Дикир(двокраки свећњак) од сребра израђен је у Бечу, али је без ближег временског одређења.
Ту је и поникловани свећњак са записом приложника из 1921. године.
Чува се и штампани антиминс, са представом Полагања Христовог у гроб,који је 1880. године освећен у Београду.
Ту је и једно Јеванђеље, штампано 1880. године у Москви, са окованим повезом. На предњој страници аплацирано је пет металних медаљона са представом јеванђелиста и сценом Васкрсења Христовог. Јеванђеље је преповезано у пониклован оклоп, а медаљони су делимично ретуширани 1962. године.
У црквеној порти више је надгробних споменика. На источној страни, уз олтарску апсиду, утопљено у бетонски тротоар, сачувано је гробно обележје Јована Савића, свештеника, једног од ктитора горачићког храма, који се налази на крају села, на готово самој граници према Губеревцима и Живици, са којима су Горачићи дуго представљали једну општину. Од Гуче храм је удаљен 10, а од Чачка 21 километар.
Јовиша М.Славковић, Споменичка баштина Драгачева, Дечје новине, Горњи Милановац, 1993.
Нема коментара:
Постави коментар