Манастир Жича, ЧЕТВРТАЦИ, 8.6.2016.

    За разлику од већине наших манастира који су грађени у тешко приступачним пределима, Жича се налази у плодној равници, на само 6км од Краљева према Матарушкој Бањи.
Задужбина је краља Стефана Првовенчаног (1195 – 1223) и једна је од највећих светиња српског народа. Градња главне манастирске цркве Св. вазнесења започета је око 1206. године, а завршена пре 1217.г., када је њен ктитор добио краљевску круну из Рима. Подигнута ван града, у манастирском кругу, саграђена је да буде сакрално место и место где се посвећују црквене старешине и столују архиепископи.
   У њој је први српски архиепископ Сава крунисао свог старијег брата као првог српског краља (1217) и посветио епископе новооснованих епархија. У Жичи су крунисана још два српска краља из династије Немањића (1169-1371), Стефанови синови – Радослав и Владислав.
   Једна лепа стара легенда о «седмовратој» Жичи приповеда да је у њој крунисано седам краљева и да су, приликом сваког крунисања, отварана нова врата кроз која је пролазио само крунисани владар, па би та врата потом одмах била зазидана.

   Од манастирског комплекса из средњег века сачуване су само Црква св. Спаса и мала црквица св.Петра и Павла. Све остале зграде су новијег порекла.
   По својој архитектури Жича припада рашкој школи. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној, спољном припратом са кулом на западној и правоуганим певничким просторијама на јужној и северној страни. Над средишњим делом наоса уздиже се купола са осмоугаоним тамбуром.

   Жича је грађена од опеке и камена и нешто сиге. Већ се по одабиру материјала за градњу види да је планирано да црква буде омалтерисана. Препознатљива је по црвеној боји фасаде.
Унутрашњу декорацију чине фреске које су слабо очуване, а дело су цариградских мајстора (из 1219), мање талентованих провинцијских мајстора (1228-1233), а најзначајније фреске су и најмлађе (1309-1316) и налазе се у главном делу цркве (Велики празници, сцене из живота Христа, стојеће светитељске фигуре и њихова попрсја). Вредан ансамбл чине фреске на зидовима пролаза испод куле звоника где су поред Божићне химне и четрдесет мученика севастијанских насликани св.Петар и св.Павле, као и портрети Стефана Првовенчаног и сина Радослава са даровном повељом. Аутори ових фресака су мајстори познате сликарске радионице краља Милутина.
   Од некадашње богате ризнице манастира Жиче готово да ништа није сачувано осим реликвије деснице св. Јована Претече оковане сребром, коју је у манастир донео св. Сава, а данас се чува у катедрали св. Марије у Сијени и дела сребром окованог часног крста из 13. века који се чува у катедрали града Пијенце, такође у Италији.

   Црква св. Петра и Павла

Налази се источно од главне цркве. Потиче из 14. века, једноставне је архитектуре–једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни. Озидана је каменом и опеком. Обновљена је у 18. веку.