Под косовским небом
хиљаде олтара,
о сваком се вечно
један анђео стара.
Срушили су цркву,
с земљом поравњали,
али је пред Богом
нису избрисали.
Некад беше црква,
а сад само трава,
ал' шта је Христово
зар не васкрсава?
На месту олтара
анђео стоји вечно
и стрпљиво чека
неко време срећно.
Вратиће се црква,
попут неке ласте.
Зло прође ко зима -
и црква порасте!
Процветаће опет
оно што се руши
из семена правде
у косовској души.
Лидија Поповић
СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 6, 2016.
Нема коментара:
Постави коментар