понедељак, 23. новембар 2015.

СТАРОЗАВЕТНИ ПАТРИЈАРСКИ: Аврам

   У далеком граду Уру Халдејском живео је богати човек Тара. Имао је троје деце: Аврама, Нахора и Арана. Тара је веровао у више богова и у својој кући је имао њихове кипове. Њима се клањао и молио их. Најстарији син Аврам био му је у свему послушан, осим у једном - није признавао његове кипове. Осетљиво дечје срце знало је да неми идоли не могу помоћи човеку. Наравно, он то није могао рећи оцу, јер су деца била тако васпитана да ни у чему нису смела противуречити својим родитељима. Али се он никад није са оцем клањао његовим идолима.

   Отац је био богат и имао је много стоке. Кућа је била велика, са пуно слугу. Али је Аврам у њој најмање био "газдин син". Често би одлазио са пастирима ван града у коме су живели. Волео је пустињу и усамљенички живот. У ноћима кад се небо оспе звездама, у тишини пустиње, осећао је у срцу чудни мир. Тада би мислио да је немогуће да постоји више богова. Јер, сваки од њих би сигурно хтео да буде први. У тишини пустиње и осамљености, његово срце је нашло одговор: постоји само један Бог. И од тога дана он је био миран, Ништа то више није могло поремитити: ни гужва и врева великог месопотамског града у коме су дању тговало и жучно расправљало, а ноћу забављало раскалашно и непристојно. Ништа од тога њега није привлачило.
   Најбоље друштво била му је сестра по оцу Сара. Са њом је о свему могао да прича и она му је била најбоља саговорница. Ту је био и његов средњи брат Аран, који је био болешљив и слабог здравља,
   Растао је Аврам у Уру халдејском са сталним осећањем да нешто чека. Неки позив, знак од Онога до кога је дошао посматрајући свет око себе.
   И године су пролазиле, пролазиле, пролазиле...Тек кад је напунио седамдесет и пет година њему се заиста јавио Бог Једини и рекао му да напусти место у коме је живео и да оде у Обећану земљу - Ханан. И обећао му је Бог Једини да ће од њега начинити велики народ.
   Као што је Бог рекао, тако је и учинио. Од малог дечака Авраама настао је велики, изабрани, јеврејски народ.

   Невенка Пјевач, КАД СУ СВЕТИ БИЛИ МАЛИ, Превлака, 2012.

Нема коментара:

Постави коментар