Литургија

"Била је то једна недеља. И било је то после божанствене Литургије. Посматрао сам људе из села док су излазили из Цркве. Мој отац је стајао на степеницама и опраштао се од сваког верника. Присуствовало је цело село, јер недељом нико никада не пропушта божанствену Литургију. Било је ту старих брђана, с белим брадама, сличних лицима праотаца у илустровној Библији. Било је жена, мушкараца, деце. Сви у недељним оделима, ланеним или вуненим, у сваком случају белим, као млеко и као снег. Бело је национална боја у Петродави. За сваки узраст и за оба пола. Али, беспрекорно бледило одела било је ништавно у поређењу са чистотом погледа и лица. Излазећи са божанствене Литургије, сви су изгледали преображени, ослобођени сваке овоземаљске бриге, посвећени. Чак и више но посвећени: обожени...Знао сам зашто су сва та лица лепа и зашто су сви ти погледи озарени. Ружне жене су биле лепе. Грубе дрвосече носиле су на образима и челу светлост попут ореола светаца. Деца су била као анђели. Излазећи са божанствене Литургије, сви људи и све жене нашег села били су 'богоносци'. Сви су се они причестили...Они су били синови Божији и били су обожени."

В. Георгиу, Од 25. часа до вечности, Врњачка Бања-Нови Сад, 2007.

фото: М.Луковић