26/13. новембар
У граду Антиохији, престоници и древном граду Сирије, у богатој и угледној породици родио се син Јован. Његов отац Секунд не само да је био богат, већ је по чину био и војвода. Мати његова Антуса била је изузетно побожна. Кад се дечаку Јовану у раном детињству упокојио отац, сва брига око детета прешла је на његову побожну и просвећену мајку. Она је имала двадесет година кад је остала удовица и није се више хтела удавати. Дечак Јован проживео је срећно детињство с оданом мајком хришћанском.
За њега се каже да је имао слабо "паучинасто тело". Мршав и врло нежног телесног састава, био је мали растом а имао је и велику главу. Лице му је било дугуљасто, бледо и светло. Очи крупне и дубоке, поглед врло умиљат и благ. Имао је велико чело. Био је речит и слаткоречив, дубоке и јасне мисли. Стекао је одлично образовање у чувеној антиохијској школи код чувеног учитеља Ливанија и философа Андрагатија.
Хришћани, а међу њима и Јованова мајка, нису учествовали у друштвеном животу тог времена - у циркусима, тркама, паганским обредима и свечаностима. Они су се читавим својим животом припремали за достојно сретање са Господом Исусом Христом. Тако је дечак Јован растао у породичном дому окружен љубављу племените мајке, учећи се Закону Божјем.
Из малена, не учествујући у дечјим играма својих вршњака, не само због слабашног тела, већ због срчаног духа ка вери Господњој, он је најбоље друштво налазио у читању Светог Писма. У тој ризници Божјој он је добијао од Господа све већа и већа духовна блага и растао из вере у веру стасавајући у великог Оца и јерарха Цркве. Таленте које му је Господ од детињства подарио умножио је као одрастао, саставивши чин Свете Литургије, која се по њему и зове, а служи се сваке недеље и празника у нашим црквама.
Невенка Пјевач, Кад су свети били мали, Превлака, 2012.
Нема коментара:
Постави коментар