Свети Божји људи нас уче који је смисао хришћанског живота, а то је сјединити се са Христом и живети новим животом, имати Христа, Христов живот у себи. То је тај нови живот, то је оно што је једино трајно, што има трајну вредност, што испуњава смислом човеков живот. Наравно, и све друго у животу што је драгоцено, вредно помена, јесте важно, али је циљ сјединити се са Христом. Циљ је стећи благодат Светог Духа и зато, драга браћо и сестре, кад улазимо у храм чија је тајна велика и обухвата и небо и земљу, треба да улазимо са страхом Божјим, треба да улазимо отвореног срца, отворене душе да примимо Божју благодат и Божју милост што више, јер, храм није обична зграда, није пијаца, није кафана, него је Светиња над Светињама.
У храму стојимо пред лицем Бога живога и стојећи пред лицем Бога живога, молећи се Богу, тако се освећујемо, тако се оплемењујемо, препорађамо, постајемо нови људи и наш живот, наша заједница се испуњава смислом.
Зато и ви родитељи треба да поучавате своју децу; лепо је кад имамо много деце у цркви, није страшно и ако неко дете заплаче, ако се, помало, чује жамор дечји, јер они не могу да стоје, нису још у том узрасту да буду озбиљни, али, ипак, децу треба да васпитавате. Учите их да улазе у храм Божји са страхом Божјим. „Приђите чада, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“. То је онај позив родитељски. Ако хоћете да од ваше деце постану прави људи научите их лепоти вере хришћанске, научите их како да улазе у храм, приволите их да заволе лепоту дома Божјег и онда сте учинили много. Уколико сте им стекли богатства и обезбедили их материјално, то још не значи ништа. То може, уколико их нисте правилно васпитали, да послужи за њихову пропаст и за њихову несрећу, па се често догађа, да несрећни родитељи како би угодили својој деци дају им рано и прерано да возе кола и зато много омладине страда.
Постали су родитељи неодговорни, постале су нам породице раслабљене, а због чега него зато што смо се удаљили од заповести Божјих, па смо се раслабили, наше породице су раслабљене, али, Бог је Онај Који нас подиже, Који нас враћа, уздиже, оплемењује, оснажује, умудрује и показује пут спасења. Данас, на овај дивни, свети празник, да се помолимо Светом Димитрију солунском мироточцу, а он је познат по томе да је из његових светих костију потекло Свето миро, што је нарочити знак присуства и дејства благодати Светог Духа, да се њему помолимо који има слободу пред Господом, који је ту слободу задобио у Христу Исусу својом жртвом, својом вером, својим неустрашивим исповедањем вере и својом крвљу. Да се помолимо њему да се он за све нас помоли пред Престолом Божјим да Господ ниспошље благодат Своју на народ свој, на Цркву своју, на све нас, на цео васиони свет да нас оплемени, научи да идемо путем Божјим, да носимо свој крст и увек славимо име Божје Оца и Сина и Светог Духа.
Беседа Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија
изговорена на Митровдан 2015. године у Саборном храму у Никшићу
извор: www.spc.rs
У храму стојимо пред лицем Бога живога и стојећи пред лицем Бога живога, молећи се Богу, тако се освећујемо, тако се оплемењујемо, препорађамо, постајемо нови људи и наш живот, наша заједница се испуњава смислом.
Постали су родитељи неодговорни, постале су нам породице раслабљене, а због чега него зато што смо се удаљили од заповести Божјих, па смо се раслабили, наше породице су раслабљене, али, Бог је Онај Који нас подиже, Који нас враћа, уздиже, оплемењује, оснажује, умудрује и показује пут спасења. Данас, на овај дивни, свети празник, да се помолимо Светом Димитрију солунском мироточцу, а он је познат по томе да је из његових светих костију потекло Свето миро, што је нарочити знак присуства и дејства благодати Светог Духа, да се њему помолимо који има слободу пред Господом, који је ту слободу задобио у Христу Исусу својом жртвом, својом вером, својим неустрашивим исповедањем вере и својом крвљу. Да се помолимо њему да се он за све нас помоли пред Престолом Божјим да Господ ниспошље благодат Своју на народ свој, на Цркву своју, на све нас, на цео васиони свет да нас оплемени, научи да идемо путем Божјим, да носимо свој крст и увек славимо име Божје Оца и Сина и Светог Духа.
Беседа Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија
изговорена на Митровдан 2015. године у Саборном храму у Никшићу
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар