У Педагошком музеју 2. новембра 2015. године представљена књига ''Враћање верске наставе у образовни систем Србије'' протојереја-ставрофора Милана Д. Јанковића
Крајем јула 2001. године, Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе у основним и средњим школама у Србији окончана су вишегодишња заједничка настојања Српске Православне Цркве и свих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији на остваривању основних људских и верских права грађана Србије који су верници. Од школске 2001/2002. године, Катихизис или Веронаука се, као изборни предмет, учи у свим основним и средњим школама. Данас верску наставу похађа око 500.000 ученика.
Кратки филмски прилог, којим је почело представљање књиге ''Враћање верске наставе у образовни систем Србије'' протојереја-ставрофора Милана Д. Јанковића, подсетио нас је да је на данашњи дан, 2001. године, у Основној школи Краљ Петар Први у Београду, после готово пола столећа, у Србији одржан први час верске наставе.
У Педагошком музеју окупило нас је сећање на тај дан, али и на дане који су му претходили. Дане и прегнућа многих личности које је протојереј-ставрофор Милан Јанковић забележио и сабрао у књизи „Враћање верске наставе у образовни систем Србије“ и тако их сачувао од заборава.
Његова Светост Патријарх српски Иринеј је казао да је враћање Веронауке у образовни систем велики догађај, оцењујући да је сада време за други корак - да се веронаука учини обавезним предметом.
- То је био велики датум, догађај, исто као што је био велики догађај и онда када је Веронаука укинута - нагласио је Патријарх, додајући да је књига вредна, јер се кроз њу види како је Веронаука после много година једноумља враћена у наше школе.
Његова Светост је истакао и да отац Јанковић има велику заслугу, јер је осветлио тренутке када је то питање решено ''у корист Цркве и васпитања наше деце''.
Његова Светост Патријарх српски Иринеј је, међутим, истакао да сада пред државном влашћу и врхом Србије стоји други део корака, а то је да се Веронаука учини обавезним предметом.
- Мислим да је настало време да се о томе данас и сада може говорити, да се учини редовним предметом, да се оцењује као некада - рекао је Патријарх, додајући да ће се тиме побољшати квалитет наставе, а катихете обавезати да тај предмет озбиљније схвате.
После Свјатјејшег обратио се књижевник Божидар Зејак, директор Педагошког музеја који следеће године обележава 120 година од свог постојања:
- У школе се уселио милешевски мир, Хиландар, Грачаница, благост и дух Студенице, Морачке лавре, и нека нам опет светли луча Његошева! Вратили смо се коренима, вратили смо се нашој речи, том чуду људском и дару Божјем... Наша школска младеж данас зна да Реч беше у Бога и да Бог беше Реч, и да је та Реч Љубав, Светлост, Знање, Праведност, Лепота, и да сви трагамо за том моћном речју и то трагање ниакда неће престати."
Затим је мецосопран Јелена Радовановић, уз пратњу хора „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада, отпојала стихиру Светом Сави Теодосија Хиландарца из 14. века.
Епископ бачки др Иринеј спада у најужи круг људи, чија улога у поступку враћања верске наставе је, најскромније речено, незаобилазна; стога је он централна, најчешће помињана личност у књизи проте Милана Јанковића. У свом славословљу Преосвећени Владика бачки је указао на почетке разговора о увођењу верске наставе, о тешкоћама и великом отпору код појединих структура и људи, али захваљујући заједничком раду, разумевању, великој енергији и уложеном труду, тешкоће су се превализалиле. Међутим, и данас има одређених отпора, разних идеја, мишљења и предлога, али и многих нерешених питања катихета, као што је, рецимо, њихов радно-правни статус у школама.
Проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Спомен-храма Светог Саве, је у знак захвалности за све учињено за враћање Веронауке у српске школе, у своје лично име, у име проте Милана Јанковића и свих нас, уручио Владици Иринеју икону Господа Христа са децом.
Један од непосредних учесника и сведока враћања верксе наставе у образовни систем Србије је проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета, који је поново асоцирао на тежину увођења Веронауке у школски систем.
Главне су чињенице су да је верска настава уведена у школски систем, одбрана тек створеног "новорођенчета", а затим његово одгајање пред Уставним судом, цивилним друштвом, невладиним организацијама, медијима, било је понекад тако тешко да смо и сами посустајали. Међутим, Божјим промислом, храброст људи, њихова позитивна енергија - архитекте Ацовића и тадашњег министра вера Војислава Миловановића - учинила је да се мирно, уз велики труд, ствар приведе крају.
Рабин Исак Асијел, учесник у процесу увођења верске наставе у школски систем, истакао је да ова књига проте Јанковића повезује два тренутка, време када је прекинута Веронаука и време када је поново уведена, да је она међаш у времену и доказ за свако ново време које буде постављало питање Веронауке у образовном систему, јер су овом књигом дати и предочени сви докази.
Пре самог обраћања аутора књиге проте Јанковића, хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада, предвођен јерођаконом Јеротејем Ковиљцем, отпојао је псаламски стих Нека се уздигне молитва моја, по мелосу Јакова Протопсалта из друге половине 18. века.
У име издавача "Бечкерек" из Новог Сада све је поздравила гђица Дуга Радованов и дала реч проти Милораду Јанковићу, који је захвалио Његовој Светости Патријарху српском Иринеју и Епископу бачком др Иринеју (Буловићу) на усрдној подршци овом подухвату, као и свима који су помогли да ово сочињеније угледа светлост дана, првенствено Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама.
На крају је прота Јанковић поручио да слављење Господа буде долгоденствено на корист свих наше отаџбине и да молитвена жеља као звезда водиља свих времена буду Спаситељеве речи Пустите децу нека долазе к мени, не браните им.
Ђакон Влада Руменић је песмом Днес на Синајстјеј горје, причастен (Н. Барачки) означио завршетак прослављања петнаест година увођења веронауке у образовни систем Србије и представљања књиге ''Враћање верске наставе у образовни систем Србије'' протојереја-ставрофора Милана Д. Јанковића.
Хор „Свети Јован Дамаскин“ је за крај отпојао Многољетствије.
Величанственом догађају присуствовали су: протојереј-ставрофор др Саво Јовић, секретар Синода; протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве; управник Патријаршијске библиотеке мр Зоран Недељковић, управитељ Издавачке фондације и Штампарије СПЦ Градимир Станић, протођакон Момир Лечић, свештенство и монаштво, личности јавног и културног живота, представници образовних установа.
извор: www.spc.rs
Крајем јула 2001. године, Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе у основним и средњим школама у Србији окончана су вишегодишња заједничка настојања Српске Православне Цркве и свих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији на остваривању основних људских и верских права грађана Србије који су верници. Од школске 2001/2002. године, Катихизис или Веронаука се, као изборни предмет, учи у свим основним и средњим школама. Данас верску наставу похађа око 500.000 ученика.
У Педагошком музеју окупило нас је сећање на тај дан, али и на дане који су му претходили. Дане и прегнућа многих личности које је протојереј-ставрофор Милан Јанковић забележио и сабрао у књизи „Враћање верске наставе у образовни систем Србије“ и тако их сачувао од заборава.
Његова Светост Патријарх српски Иринеј је казао да је враћање Веронауке у образовни систем велики догађај, оцењујући да је сада време за други корак - да се веронаука учини обавезним предметом.
- То је био велики датум, догађај, исто као што је био велики догађај и онда када је Веронаука укинута - нагласио је Патријарх, додајући да је књига вредна, јер се кроз њу види како је Веронаука после много година једноумља враћена у наше школе.
Његова Светост је истакао и да отац Јанковић има велику заслугу, јер је осветлио тренутке када је то питање решено ''у корист Цркве и васпитања наше деце''.
Његова Светост Патријарх српски Иринеј је, међутим, истакао да сада пред државном влашћу и врхом Србије стоји други део корака, а то је да се Веронаука учини обавезним предметом.
- Мислим да је настало време да се о томе данас и сада може говорити, да се учини редовним предметом, да се оцењује као некада - рекао је Патријарх, додајући да ће се тиме побољшати квалитет наставе, а катихете обавезати да тај предмет озбиљније схвате.
После Свјатјејшег обратио се књижевник Божидар Зејак, директор Педагошког музеја који следеће године обележава 120 година од свог постојања:
- У школе се уселио милешевски мир, Хиландар, Грачаница, благост и дух Студенице, Морачке лавре, и нека нам опет светли луча Његошева! Вратили смо се коренима, вратили смо се нашој речи, том чуду људском и дару Божјем... Наша школска младеж данас зна да Реч беше у Бога и да Бог беше Реч, и да је та Реч Љубав, Светлост, Знање, Праведност, Лепота, и да сви трагамо за том моћном речју и то трагање ниакда неће престати."
Затим је мецосопран Јелена Радовановић, уз пратњу хора „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада, отпојала стихиру Светом Сави Теодосија Хиландарца из 14. века.
Проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Спомен-храма Светог Саве, је у знак захвалности за све учињено за враћање Веронауке у српске школе, у своје лично име, у име проте Милана Јанковића и свих нас, уручио Владици Иринеју икону Господа Христа са децом.
Један од непосредних учесника и сведока враћања верксе наставе у образовни систем Србије је проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета, који је поново асоцирао на тежину увођења Веронауке у школски систем.
Главне су чињенице су да је верска настава уведена у школски систем, одбрана тек створеног "новорођенчета", а затим његово одгајање пред Уставним судом, цивилним друштвом, невладиним организацијама, медијима, било је понекад тако тешко да смо и сами посустајали. Међутим, Божјим промислом, храброст људи, њихова позитивна енергија - архитекте Ацовића и тадашњег министра вера Војислава Миловановића - учинила је да се мирно, уз велики труд, ствар приведе крају.
Рабин Исак Асијел, учесник у процесу увођења верске наставе у школски систем, истакао је да ова књига проте Јанковића повезује два тренутка, време када је прекинута Веронаука и време када је поново уведена, да је она међаш у времену и доказ за свако ново време које буде постављало питање Веронауке у образовном систему, јер су овом књигом дати и предочени сви докази.
Пре самог обраћања аутора књиге проте Јанковића, хор школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“ из Новог Сада, предвођен јерођаконом Јеротејем Ковиљцем, отпојао је псаламски стих Нека се уздигне молитва моја, по мелосу Јакова Протопсалта из друге половине 18. века.
У име издавача "Бечкерек" из Новог Сада све је поздравила гђица Дуга Радованов и дала реч проти Милораду Јанковићу, који је захвалио Његовој Светости Патријарху српском Иринеју и Епископу бачком др Иринеју (Буловићу) на усрдној подршци овом подухвату, као и свима који су помогли да ово сочињеније угледа светлост дана, првенствено Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама.
На крају је прота Јанковић поручио да слављење Господа буде долгоденствено на корист свих наше отаџбине и да молитвена жеља као звезда водиља свих времена буду Спаситељеве речи Пустите децу нека долазе к мени, не браните им.
Ђакон Влада Руменић је песмом Днес на Синајстјеј горје, причастен (Н. Барачки) означио завршетак прослављања петнаест година увођења веронауке у образовни систем Србије и представљања књиге ''Враћање верске наставе у образовни систем Србије'' протојереја-ставрофора Милана Д. Јанковића.
Хор „Свети Јован Дамаскин“ је за крај отпојао Многољетствије.
Величанственом догађају присуствовали су: протојереј-ставрофор др Саво Јовић, секретар Синода; протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве; управник Патријаршијске библиотеке мр Зоран Недељковић, управитељ Издавачке фондације и Штампарије СПЦ Градимир Станић, протођакон Момир Лечић, свештенство и монаштво, личности јавног и културног живота, представници образовних установа.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар