ОЧЕ НАШ, Грузија

Божићни пост

Нека нам је Богом благословен почетак Божићног поста, да у миру и радости, покајању и љубави проведемо Божићни пост и дочекамо све празнике, Ваведења Пресвете Богородице, Светог Николу, празнике уочи Рођења Христовог и само Рођење, оваплоћење Бога Логоса спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Амин.

"ОСЕТИ ВИДО" - химна пројекта ”СТОПАМА НАШИХ ПРЕДАКА”

   ”Стопама наших предака” је пројекат који је, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Светосавско звонце као званично гласило Српске Православне Цркве за децу покренуло 2012. године.
   Овај пројекат сваке године изнова доказује и показује свој велики потенцијал који се поред животног, огледа и у уметничком доживљају самих његових учесника, најбољих ђака из читавог региона. Са Звонцем на Крф их је до сада путовало преко две стотине из: Србије, Републике Српске, Федерације БиХ и Црне Горе. Једна таква импресија преточена у стихове дошла нам је од четрнаестогодишње Марије Кузмановић из Старе Пазове. Она је написала песму: ”Осети Видо” коју је њена наставница музичког Владана Бзовски ставила у ноте. Песма је одмах заживела и постала химна пројекта: ”Стопама наших предака”.
   Продукцијски тим Светосавског звонца је ову песму кроз кадрове са Крфа настале за време реализације овог пројекта од 2012. године до данас преточио у видео причу.

ОСЕТИ ВИДО

Гробница плава спава,
а ми из далека дошли.
Да поклонимо се прецима
и мукама које су прошли.

Свечана тишина влада,
понос испуњава груди.
Српски је животни мото:
„Частан и храбар буди!“

Сад минут, не говори
одмарају се још они.
А тада нису ни знали
да слава им предстоји.

У повратку немамо речи,
Вида очи су пуне.
Свако би морао доћи,
овде се све разуме!

Рефрен: Док таласи певају песму,
шапућу њихове сени,
„Хвала Вам што сте дошли,
нисмо заборављени!“

   извор: www.spc.rs

Кратак филм о пројекту ”Стопама наших предака” :
извор: SvetosavskoZvonce

Литургија

"Била је то једна недеља. И било је то после божанствене Литургије. Посматрао сам људе из села док су излазили из Цркве. Мој отац је стајао на степеницама и опраштао се од сваког верника. Присуствовало је цело село, јер недељом нико никада не пропушта божанствену Литургију. Било је ту старих брђана, с белим брадама, сличних лицима праотаца у илустровној Библији. Било је жена, мушкараца, деце. Сви у недељним оделима, ланеним или вуненим, у сваком случају белим, као млеко и као снег. Бело је национална боја у Петродави. За сваки узраст и за оба пола. Али, беспрекорно бледило одела било је ништавно у поређењу са чистотом погледа и лица. Излазећи са божанствене Литургије, сви су изгледали преображени, ослобођени сваке овоземаљске бриге, посвећени. Чак и више но посвећени: обожени...Знао сам зашто су сва та лица лепа и зашто су сви ти погледи озарени. Ружне жене су биле лепе. Грубе дрвосече носиле су на образима и челу светлост попут ореола светаца. Деца су била као анђели. Излазећи са божанствене Литургије, сви људи и све жене нашег села били су 'богоносци'. Сви су се они причестили...Они су били синови Божији и били су обожени."

В. Георгиу, Од 25. часа до вечности, Врњачка Бања-Нови Сад, 2007.

фото: М.Луковић

Манастир Сретење, Свети краљ Стефан Дечански, 24.11.2015.

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин

фото: М.Луковић

Свети Јован Златоуст, Тропар

Благодат из твојих уста заблиста као светлост огња и просветли васељену, свету стече ризницу несреброљубља и нама показа висину смиреноумља. Зато учећи нас твојим речима, оче Јоване Златоусти, моли Христа Бога Логоса, да спасе душе наше.

   Уст твојих јакоже свјетлост огња возсијавши благодат всељенују просвјети, не среброљубија, мирови сокровишча сниска, висоту нам смиреномудрија показа. Но твојими словеси наказуја, оче Јоване Златоусте, моли Слова Христа Бога, спаситсја душам нашим.

ВЕЛИКИ ВАСЕЉЕНСКИ УЧИТЕЉИ, ЈЕРАРСИ И ПРОСВЕТИТЕЉИ : Свети Јован Златоусти, 26. новембар

26/13. новембар

   

   У граду Антиохији, престоници и древном граду Сирије, у богатој и угледној породици родио се син Јован. Његов отац Секунд не само да је био богат, већ је по чину био и војвода. Мати његова Антуса била је изузетно побожна. Кад се дечаку Јовану у раном детињству упокојио отац, сва брига око детета прешла је на његову побожну и просвећену мајку. Она је имала двадесет година кад је остала удовица и није се више хтела удавати. Дечак Јован проживео је срећно детињство с оданом мајком хришћанском.

   За њега се каже да је имао слабо "паучинасто тело". Мршав и врло нежног телесног састава, био је мали растом а имао је и велику главу. Лице му је било дугуљасто, бледо и светло. Очи крупне и дубоке, поглед врло умиљат и благ. Имао је велико чело. Био је речит и слаткоречив, дубоке и јасне мисли. Стекао је одлично образовање у чувеној антиохијској школи код чувеног учитеља Ливанија и философа Андрагатија.

Православна црква у руднику соли у Румунији

Православна црква у руднику соли у Румунији . Направљена је за рударе и налази се неколико стотина метара испод земље, чак и дан данас много мало људи је имало прилику да је види.

Група "Жива вода", Архангел Михаило

Храм Светог Саве, Краљево, Аранђеловдан, 2015.
фото/видео: М.Луковић

Невенка Пјевач, Кад су свети били мали

   Пролог

   Ко је највећи у Царству Небеском? Дете – одговара Небески Цар. Зашто? Зато што дете још није искварено грехољубљем, што има неограничено поверење у родитеља, што има чисто срце, што је целостно по бићу, по осећању, по љубави, по хтењу, што нема гордости, те матице свих грехова и порока, што се на целом бићу његовом још осећа дах Бога Логоса који обасјава свако људско биће које шаље у овај свет.

Манастир Превлака, 2012.

СТАРОЗАВЕТНИ ПАТРИЈАРСКИ: Аврам

   У далеком граду Уру Халдејском живео је богати човек Тара. Имао је троје деце: Аврама, Нахора и Арана. Тара је веровао у више богова и у својој кући је имао њихове кипове. Њима се клањао и молио их. Најстарији син Аврам био му је у свему послушан, осим у једном - није признавао његове кипове. Осетљиво дечје срце знало је да неми идоли не могу помоћи човеку. Наравно, он то није могао рећи оцу, јер су деца била тако васпитана да ни у чему нису смела противуречити својим родитељима. Али се он никад није са оцем клањао његовим идолима.

Ђачка заклетва из 1914. године

Тропар Светом архангелу Михаилу

Тропар, глас 4. Војсковође Небеских Војски, непрестано вас молимо, ми недостојни, да нас вашим молитвама заштитите као заклоном крила ваше непропадљиве славе, чувајући нас који падамо на колена и усрдно кличемо: Избавите нас од невоља као војсковође Вишњих Сила.

Тропар, глас 4:

Небесних војинстав архистратизи,
молим вас присно ми недостојнији,
да вашими молитвами оградите нас,
кровом крил невешчественија вашеја слави,
сохрањајушче ни,
припадајушчија приљежно и вопијушчија:
От бјед избавите ни, јако чиноначалници Вишњих сил.

Освећење времена: КРСНА СЛАВА

Шта је крсна слава? То је један искључиво српски обичај. Сваки дом има свога свеца заштитника. Хришчански свеци нису никакви измишљени богови него стварне личности, који су као људи на земљи живели богоугодним животом, посветили се и у Рај ушли.

   они се моле Богу за нас на земљи и Бог из љубави према њима - зато што су они показали своју љубав према Богу - испуњава им молитве за људе.

   На дан славе се на сто постављају у част светитеља четири ствари: запаљена свећа од воска, колач од пшенице, освећено жито и вино.

   Благодарећи славама, у Србији се никад није умирало од глади. Јер су славе врло честе, а милостиња чини половину славе.

Приређено према тексту Св. владике Николаја

Свећа

Свећа је символ Бога Живога и истине којом је Христос обасјао свет.

Жито

Христос је из мрака васкрсао као што се жито, умревши, рађа за нови живот. Приносимо га у славу светитеља кога прослављамо као малу жртву. То је принос наших руку и знак наше вере у свеопште васкрсење.

Славски колач

Наше тело без хлеба не може, ни душа без Тела Христовог. То је хлеб наш свагдашњи за који се молимо, храна за душу и тело, а у исто време принос и захвалност Богу за све што нам даје.

Црно вино

Вино којим се преливају жито и хлеб је символ крви Христове, која се за нас пролила и означава: "Божје милосрђе којим се залечују ране греха."

Светосавско звонце, бр.9, 2015.

Литургија

СВЕТА ЛИТУРГИЈА

МАНТИЈА   ЕПИТРАХИЉ   ОДЕЖДА   КРСТ 

  ЕПИСКОП(СВЕШТЕНИК)

+

ЗВОНО   ВРАТА   ХРАМ   ПОРТА 

ЦРКВА

+

Анастасија   Петка   Марина   Софија  

  - 

СВЕТА

+

ВЕЧЕРЊА   БОЖИЋ   ВАСКРШЊА   ЈУТАРЊА

   

 СЛУЖБА

АРАНЂЕЛОВДАН, Сабор Светог архангела Михаила, 21. новембар

Аранђеловдан је хришћански празник који се прославља 21. новембра (8. новембра по старом календару). Овај дан, као своју крсну славу, славе многе православне породице и налази се на другом месту по броју слављеника.

   Осим Светог архангела Михаила, на овај дан славимо и остале бестелесне анђеоске силе.

   Арханђео Михаил је први међу анђелима и војвода, анђеоске, небеске војске. Када се првоотпали анђео Луцифер побунио против Бога, повукао је са собом један број анђела, а арханђео Михаило му се први успешно успротивио.

   Постоји девет чинова анђеоских. На иконама, арханђео Михаил је представљен са копљем у десној руци помоћу којег се бори против Луцифера, а у левој држи палмину гранчицу.

   Сва имена анђела се завршавају на иста два слова, а то су - ИЛ. Најпознатија имена арханђела су: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил.

АНЂЕОСКА ХИЈЕРАРХИЈА

серафими

господства

начала

херувими

силе

арханђели

престоли

власти

анђели

   СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 9, 2015.

Изашао је новембарски број Светосавског звонца.Постаните део велике породице Светосавског звонца!

http://www.zvonce.spc.rs/?page_id=66

Нек запева цела Србија

                                      

ДОГОДИНЕ НА КОСОВУ

Закуни се Шар планино својим стадима
Да хладом ћеш бити заклон божур пољима
Да не заборавим предака кости
За сваку сузу Космете опрости.

Нек запева цела Србија,
Нек нас чује мајка Русија,
И помоли милом Богу
да певамо песму ову
Догодине на Косову.

Метохијом сестром својом закуни се
Грачаница кроз векове да опстане
Да не заборавим предака кости
За сваку сузу Космете опрости

Нек запева цела Србија,
Нек нас чује мајка Русија,
И помоли милом Богу
да певамо песму ову
Догодине на Косову

Идејни творац текста: Небојша Савић
аутори: Косовски божури и Гаврило Кујунџић
композитор: Гаврило Кујунџић
Режија спота: Ивана Жигон
Сниматељ: Васко Васовић

  извор: КОСОВСКИ БОЖУРИ

Манастир Света Петка Изворска

Ртањ

Манастир Липар

10. мај 2015.

Бора Дугић,Успаванка

CD "Заувек и после"

Црквени хорић "Свети Симеон Богопримац", Ми недељу празнујемо

CD "Боже, у устима мале деце чиниш себи хвалу!

Народни музеј, Зајечар

Народни  музеј, Зајечар

Гамзиград

http://muzejzajecar.org/

фото: М.Луковић, 15.11.2015.

Грађанска слава

Црква Светог Саве, Краљево

Режија: Радослав Живковић
Сценарио: Снежана Ашанин
Продуцент: Драган Драшковић
Камера: Радослав Живковић
Монтажа: Радодлав Живковић
Нарација: Миломир Недељковић


Захваљујемо породици Цветић на подршћи приликом реализације филма.
извор: Народни музеј Краљево

Повест о Аљоши

Владимир Јурјевић Магаљин, Дуга књига, Сремски Карловци, Светигора, Београд, 2007.

1. ПРВА ИСПОВЕСТ
 
Замислите сеоце слатког, преслатког назива Палачинке. И у њему реку бистру као суза и препуну рибе. И непослушне козе. И гуске које се шепуре сеоским сокацима. И једног Митју. И једну Лизу. И прелепу цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице. И баку Дашу којој током летњег распуста из једног великог града долази њен драги унук Аљоша.
   Заиста чудно неко село. Ех, шта је све Аљоша у њему доживео! Боравак на селу заувек га је променио. О тој великој промени код дечака Аљоше, писац Владимир Јурјевић Маљагин приповеда нам у књизи "Прва исповест", која је уједно прва књига његове познате трилогије - "Повест о Аљоши".

   Прва књига из познате трилогије о дечаку Аљоши руског писца Владимира Маљагина. Кроз догађаје из живота главног јунака аутор нас мудро, и пре свега с много љубави за Господа и ближње, води од првог сусрета с баком која је верник све до Аљошиног пуног живота у Цркви. Оно најважније из црквеног живота свакога од нас дато је на фону бројних дечачких авантура. Трилогија о Аљоши заиста се чита у једном даху.

   Илустрације је иконописао Серјожа Попов

2. НОВИ ПРИЈАТЕЉИ

   Аљоша се, на крају распуста, тешка срца растао од својих другара, и вратио кући, у град.

   Али, ускоро у посету стиже друга бака, Тоња, и нема баш много разумевања за Аљошину веру! О томе да бити Хришћанин није нимало лако, али јесте дивно и узвишено, говори нам писац у другој књизи - "Нови пријатељи".

3. ХОДОЧАСНИЦИ

Владика Јоаникије, Научите децу лепоти вере хришћанске

   Свети Божји људи нас уче који је смисао хришћанског живота, а то је сјединити се са Христом и живети новим животом, имати Христа, Христов живот у себи. То је тај нови живот, то је оно што је једино трајно, што има трајну вредност, што испуњава смислом човеков живот. Наравно, и све друго у животу што је драгоцено, вредно помена, јесте важно, али је циљ сјединити се са Христом. Циљ је стећи благодат Светог Духа и зато, драга браћо и сестре, кад улазимо у храм чија је тајна велика и обухвата и небо и земљу, треба да улазимо са страхом Божјим, треба да улазимо отвореног срца, отворене душе да примимо Божју благодат и Божју милост што више, јер, храм није обична зграда, није пијаца, није кафана, него је Светиња над Светињама.
   У храму стојимо пред лицем Бога живога и стојећи пред лицем Бога живога, молећи се Богу, тако се освећујемо, тако се оплемењујемо, препорађамо, постајемо нови људи и наш живот, наша заједница се испуњава смислом.

   Зато и ви родитељи треба да поучавате своју децу; лепо је кад имамо много деце у цркви, није страшно и ако неко дете заплаче, ако се, помало, чује жамор дечји, јер они не могу да стоје, нису још у том узрасту да буду озбиљни, али, ипак, децу треба да васпитавате. Учите их да улазе у храм Божји са страхом Божјим. „Приђите чада, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“. То је онај позив родитељски. Ако хоћете да од ваше деце постану прави људи научите их лепоти вере хришћанске, научите их како да улазе у храм, приволите их да заволе лепоту дома Божјег и онда сте учинили много. Уколико сте им стекли богатства и обезбедили их материјално, то још не значи ништа. То може, уколико их нисте правилно васпитали, да послужи за њихову пропаст и за њихову несрећу, па се често догађа, да несрећни родитељи како би угодили својој деци дају им рано и прерано да возе кола и зато много омладине страда.
   Постали су родитељи неодговорни, постале су нам породице раслабљене, а због чега него зато што смо се удаљили од заповести Божјих, па смо се раслабили, наше породице су раслабљене, али, Бог је Онај Који нас подиже, Који нас враћа, уздиже, оплемењује, оснажује, умудрује и показује пут спасења. Данас, на овај дивни, свети празник, да се помолимо Светом Димитрију солунском мироточцу, а он је познат по томе да је из његових светих костију потекло Свето миро, што је нарочити знак присуства и дејства благодати Светог Духа, да се њему помолимо који има слободу пред Господом, који је ту слободу задобио у Христу Исусу својом жртвом, својом вером, својим неустрашивим исповедањем вере и својом крвљу. Да се помолимо њему да се он за све нас помоли пред Престолом Божјим да Господ ниспошље благодат Своју на народ свој, на Цркву своју, на све нас, на цео васиони свет да нас оплемени, научи да идемо путем Божјим, да носимо свој крст и увек славимо име Божје Оца и Сина и Светог Духа.

   Беседа Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија
   изговорена на Митровдан 2015. године у Саборном храму у Никшићу
   извор: www.spc.rs

Свети владика Николај, РАДУЈТЕ СЕ

Манастири Фенек и Ковиљ и "Земља живих"
Митровдан, 2015.
фото/видео: М.Луковић

АСОЦИЈАЦИЈЕ

ЕПИТРАХИЉ А НЕ ЕПИТРАХИЈА

               

Молитвама Светог Димитрија, Господе Исусе Христе, помилуј нас

                                       ПРВАЦИ, 4.11.2015.

КРШТЕЊЕ ПРВАКА ИВАНЕ

ТРОПАР СВЕТОМ ДИМИТРИЈУ

глас 3. У невољама нађе Васељена великог заштитника, Тебе великомучениче који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост.

Свети великомученик Димитрије, 8. новембар

Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!" После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велмож Илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима св. Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву на место старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „станите, и не дирајте!" И тако мошти св. Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник Солуна св. Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Св. Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. год.

КО ПОМИЊЕ СЛАВЕ БОЖЈЕ, Рти (Драгачево), 6.11.2015.

Ко помиње славе Божје

на данашњи дан

на данашњи дан!

Ко помиње славе

Божје на данашњи дан

Помогле му славе Божје

и данашњи дан

Сви анђели, аранђели

и сам Господ Бог!

Народна песма, певали су је у кући, на дан славе, сви присутни свечари и гости. Наш певач је казивао: Кад дођем код домаћина на славу, па седнем тамо: домаћин запали свећу, донесе тамљан, ми сви устанемо, молимо се Богу. Свећа гори, сви стојимо, и тако отпевамо домаћинску славу...А на крају, један од нас би рекао: На здравље домаћине, да Бог да, срећна ти била слава. Сви остали би одговорили: Боже дај!"

Записао: Драгослав Девић, Драгачево, 1967.

"СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ", бр. 8, 2005.

ЉУБАВ У ПОРОДИЦИ

                                                                    

   Пре свега мора да постоји вера, а затим долазак љубав. Човек мора да верује, да би почео да воли.

   Постоје различите врсте љубави. Љубав између браће и сестара, између родитеља, љубав према неком спорту, љубав према домовини...Љубав пре свега значи волети некога, то је највећа хришћанска врлина и заповест. Моју породицу чине моји родитељи, моје сестре и ја. Ми се веома добро слажемо. Између нас влада велика љубав. У току свих важнијих празника, моја породица и ја смо на окупу. Ако је наша вера у Бога слаба, онда је и наша љубав слаба, а ако је наша вера јака и наша љубав ће бити јака. Љубав је лепа само када је искрена, чиста и без љубоморе. Док човек живи, он осећа потребу да воли и да буде вољен, јер без љубави његов живот не би имао смисла. Љубав у породици, слога, искреност је највећа врлина, што је у свакој породици треба да влада.

   Да би се неко радовао истински, духовно, треба да верује и да воли. Љубав је најлепша ствар на свету. Она даје човеку крила и снагу да би прошао све препреке у животу.

                                                                                                      Валентина Милинковић IV 1

   Постоје многе породице али све њих спаја љубав.

   У мојој породици она влада као краљица. Када се родила моја сестра, сви су били срећни. У многим другим породицама влада љубав као и у мојој. Она је веома важна. Често гледам филмове и на крају љубав све победи. Она је свакоме битна – како према породици, тако и према Богу, пријатељима и свима које волиш. Љубав је јака када је права. Не треба користити туђу љубав и доброту и некоме је уништавати због љубоморе и љутње. Ако си добар и све поштујеш и са свима делиш љубав на добром си путу и Бог ће видети твоја дела и наградићете, али ако будеш радио супротно и наклонио се љутњи и љубомори, онда идеш стопама злог ђавола који никоме није донео срећу.

   Свака љубав треба да буде јака као челични ланац који је заувек везао једну породицу у вечни мир и хармонију. Љубав је јача од мача.

                                                                                                         Андреа Икодиновић    IV 1

                                            

Звонце прави цртане филмове за најмлађе

   Светосавско звонце вредно ради на новом пројекту. Заједно са групом аниматора по сценарију ђакона Ненада и ђаконисе Анастасије Илић, спрема цртани филмски серијал у ком главну улогу имају деда и његови унуци.

   Деда је нетипични старац од старог кова јуродивих хришћана, Богом и због Бога ћушнутих у прикрајак, а уствари – мудраца. Године му је немогуће одредити. Изгледа младолико, повремено џогира и бави се другим физичким активностима, разуме нијансе савремених догађаја, а с друге стране – и по ономе шта прича и како живи и како му изгледа соба – рекло би се да има сто година. Кад не чита или не ради нешто, деда озарен просто ужива у животу. Рекло би се да се тада са захвалношћу моли Богу.

   Бављење децом, својим унуцима Душаном, Вукашином и Даницом, доживљава као једну од својих служби. У време кад је машта деце угрожена хиперпродукцијом телевизијске забаве и растућом атрактивношћу компјутерских игрица, он им враћа способност замишљања, размишљања и слободног процењивања.
   Пре свега, деда је истински, ненаметљиви сведок Божији и чувар Божијих вредности.
   Сви који прате мисионарски рад Светосавског звонца, ускоро ће бити у прилици да ексклузивно на дечијој телевизији ”Звонце” виде кратке исечке из пилот епизода овог цртаног анимираног серијала чији је радни назив: ”Деда и унуци”.

   извор: www.zvonce.spc.rs
   11.10.2015.