Свети владика Николај, 93. Писмо Учитељу Николи С. о томе: Зашто се Христос морао родити а не просто јавити

   Питали сте, зашто се Христос Господ морао родити, па расти, па мучити се? Зашто се није одједанпут јавио с небеса у виду зрела човека као што се, по баснама јелинским, Аполон јављао људима? Сасвим неприлично сравњење! Како се може сравњивати стварни човек са призраком, и истинити Бог са измишљеним чудовиштима?
   Колико је небо високо над земљом, тако је висока мудрост Божија над разумом човечјим. По мудрости Свевишњега Христос се требао јавити свету и као дете и као младић и као зрео човек, да свима буде приступачан и да задобије све. Да Он никада није био дете, била би бледа и хладна Његова реч: пустите дјецу и не забрањујте им долазити к мени, јер је таквијех Царство Небеско; и опет она друга: заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство Небеско. Ви сте учитељ деце, и као учитељ помислите, како би сасвим други однос био између Вас и деце, да Ви, рецимо, никад нисте били дете.
   Христос се несумњиво могао јавити свету и онако како би Ви хтели; али да је то учинио, Он не би могао бити за род људски оно што је Он хтео бити, то јест Учитељ и Спаситељ свију, и пример свима нараштајима.

   Вас мучи то што мислите, да је Господ необичним рођењем Својим увећао за наш разум тајну бића Свога. А зар не би тајна Његова била далеко већа и несхватљивија, да је се Он изненадно спустио међу људе, ван сваке рођачке везе с људима? Зар не би свет у том случају говорио о Њему као о неком привиђењу? Тада би и Његова личност, а с њом и његова наука и жртва, изгубили стварну основу и стварни значај. Јер ако је привиђење, ко би од нас слушао и подражавао привиђење?
   Још се Господ наш требао родити, и то баш на начин како се родио, да би тиме показао могућност и истакао важност нашег духовног рођења, које стоји у центру Његове науке о човеку. По речи Његовој: ако се ко наново не роди, не може видјети Царства Божијега. Као што се Он родио од Духа Светога из пречистог тела Деве Марије, тако се и ми можемо духовно родити од Духа Светога у чистоти душе своје. Велики духовници православни одувек су учили, да је ново рођење човека условљено девичанском чистотом душе. Другим речима: душе које се потпуно очисте чак и од грешних помисли постају сличне светој Девојци, и удостојавају се благовољењем Божијим да буду обиталиште Христа. Ако је рођење Христово од Деве Марије тешко појмљиво за обичан разум, оно је изванредно корисно и ободравајуће за све оне који пожеле духовно морални препорођај свога бића.
   Зато, успокојте се, и заблагодарите вечној Мудрости што се Спаситељ рода људског јавио онако како је Он сам нашао за најбоље. И узвикните с апостолом Павлом: О дубино богатства и премудрости и разума Божија! И поздравите децу вашу у школи с детињом радошћу:
   Христос се роди, децо!

   Епископ Николај, Мисионарска писма, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.