После повлачења српске војске са Крфа и пребацивања на Солунски фронт, крећући ка коначном ослобођењу своје Србије, српски војник је поклонио ове речи крфљанки Хондројанис Харули, која их је касније, уз малу преправку претворила у песму. Песма је временом претрпела још неколико незнатних преправки, па је верзију коју је записала Евтихиа Папагиандопулу (Ευτυχία Παπαγιαννοπούλου) чуо и познати грчки композитор Димитрис (Ставрос) Кугиумцизис (Δημήτριος Κουγιουμτζής) који је обрадио и за њу написао музику, а једну од најлепших њених изведби је урадио Георгос Даларас. Гркиња којој је песма била посвећена била је једна од сестара ближег рода Јануса Јонулиса, који је своју једину њиву у Агиос Матеосу, поклонио српској војсци да би се мртви војници сахрањивали. Та њива се никада више није обрађивала до дана данашњег. Она стоји као сведочанство о нераскидивој вези Срба и Грка Крфљана. На њој су преживели саборци Дринске дивизије иначе вешти клесари, за време свог боравка на Крфу подигли споменик у славу и помен своје страдале браће војника.
Не љути се на мене, око моје, што морам да одем…..
Птица ћу постати и поново ћу теби доћи
Отвори прозор плави босиљку мој
и слатким осмехом ми пожели лаку ноћ
Не љути се на мене око моје сада што ћу те напустити ….
Изађи на час да те видим и кажем збогом……
Отвори прозор мој плави босиљку,
и слатким осмехом ми пожели лаку ноћ
извор:www.zvonce.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар