На овоме свету не постоји сусрет без икаквог трага стварности, али је само један сусрет у историји забележен као Сретење Господње. Само је један човек требао да живи толико времена да би доживео стварност вере, вере која ће Светом Симеону помоћи да осети истинску радост пре но што се удаљи из земног живота. Од тренутка сусрета са архангелом Гаврилом, који га укори да Исаијино пророштво не преправља због Тајне Христове која ће спасити свет, Свети Симеон ће бити очаран првоанђелским обећањем да неће видети смрти своје док Богомладенца не прими у наручје своје. Но, како је време пролазило нада да ће то доживети, онако људски, лагано је копнила код светог старца.
Једном приликом, како сведочи његово оскудно житије, прелазио је реку са својим пријатељима којима тада рече: „Ево, мој заветни прстен бацићу у реку и ако га икада будем пронашао знаћу да ће се обећање архангелско на мени сигурно испунити“. Већ сутрадан, када је купио свежу рибу на пијаци, у утроби прве спремљене рибе добри старац пронађе свој бачени прстен, јер Бог шаље утеху Израиљу.
Хор ученика веронауке из Котежа, кога заједно воде вероучитељ Хаџи Драган Поповић и учитељица Маја Поповић, носи име Светог Симеона Богопримца и иза себе има многобројне наступе - пре свега поје на светој Литургији у многим храмови, а сада у цркви Свете Петке на Овчанском путу, јединствен је по томе што и није хор већ дечја певница.
Реч срећа изведена је из појма Сретења Господњег, јер је срећа једино у сусрету са Богом, који Јесте и који ће Бити. Христос каже: „Не будете ли као деца нећете ући у Царство Небеско“, а дух овога света учи децу, погрешно, да треба да буду као одрасли. Један велики свети српски старац, који је добио име по Светом Сави Равноапостолном, говорио је: „Ако не знаш шта да урадиш, а немаш кога паметног да питаш, а ти питај мало дете, и шта ти оно одговори послушај га и учини тако“. Овај хорић управо брине и размишља о деци јер већ двадесеторо деце из ове мале музичке дружине уписало је и похађа музичке школе у Београду. Рад са децом изискује пуно одрицања и напора, али заузврат деца, као нико други, то најискреније враћају љубављу која, наравно, мора стално да се обнавља и назиђује.
После одслужене свете Литургије, на дан свога заштитника Светог Симеона Богопримца, којом началствоваше презвитери Бранислав Миљковић и Миладин Малић, обреду ломљења славског колача присуствовали су многобројни верни парохијани као и пријатељи хорића.
Хаџи Драган Б.Поповић
www.spc.rs
Једном приликом, како сведочи његово оскудно житије, прелазио је реку са својим пријатељима којима тада рече: „Ево, мој заветни прстен бацићу у реку и ако га икада будем пронашао знаћу да ће се обећање архангелско на мени сигурно испунити“. Већ сутрадан, када је купио свежу рибу на пијаци, у утроби прве спремљене рибе добри старац пронађе свој бачени прстен, јер Бог шаље утеху Израиљу.
Хор ученика веронауке из Котежа, кога заједно воде вероучитељ Хаџи Драган Поповић и учитељица Маја Поповић, носи име Светог Симеона Богопримца и иза себе има многобројне наступе - пре свега поје на светој Литургији у многим храмови, а сада у цркви Свете Петке на Овчанском путу, јединствен је по томе што и није хор већ дечја певница.
После одслужене свете Литургије, на дан свога заштитника Светог Симеона Богопримца, којом началствоваше презвитери Бранислав Миљковић и Миладин Малић, обреду ломљења славског колача присуствовали су многобројни верни парохијани као и пријатељи хорића.
Хаџи Драган Б.Поповић
www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар